Govorno-jezički razvoj tokom 2.godine

   Prva smislena reč koja označava neki predmet, osobu ili pojavu, tj reč sa značenjem javlja se oko godinu dana života. Uglavnom je u pitanju imenica, mada neretko može biti i glagol.

   Dok se igra, dete oponaša govor odraslih i zvukove iz okoline, na osnovu kojih će graditi reči. Primera radi, povezuje slike životinja i njihovo oglašavanje, to ponavlja i vremenom ih počinje nazivati pravim imenom.

   U periodu između 12. i 18. meseca raspolaže fondom između 6 i 20 reči. Uglavnom pojedinačnim rečima izražava rečenice (izgovarajući „mama“ dete promenom intonacije izražava različita osećanja i potrebe „Mama, gladan sam.“ „Mama spava mi se.“). Razume jednostavne naloge „Dođi. Daj. Idemo.“ U stanju je da pokaže svoje oko, nos, usta, ruku.

   Oko 18. meseca dete ponavlja fraze „Daj me-me.“ „Mama pa-pa.“ Odgovara na pitanje „Šta je to?“ Razume i izvršava jednostavne naloge „Donesi medu“. Pokazuje nekoliko predmeta na slici. Pokazuje negodovanje upotrebljavajući „ne“. Odgovara na pitanja „Kako maca mjauče? Kako pas laje? Kako ide auto?"

   Između 18. i 24. meseca dete počinje da sklapa reči u rečenice. Takođe počinju da se javljaju glagoli i pridevi. Koristi zamenicu ja, moje. Pokazuje lutkino oko, nos, kosu, noge, lice.

   U toku druge godine počinje da postavlja pitanja „Šta je to?“ „Gde je to?“. U ovom periodu počinju da se javljaju gramatičke kategorije broja, predlozi (u, na, gore, dole), prisvojni pridevi (moj, mamin,tatin), pomoćni glagoli (jesam, biti), zamenice i pojmovi za veličinu (veliko,malo,kratko, dugačko), zamenice. Zna da imenuje nekoliko osnovnih boja, ali ne i da ih poveze sa stvarnim bojama na predmetu. U stanju je da prepozna i imenuje poznate predmete, bića i radnje na slikama. Odgovara na pitanja „Kako se zoveš?“. Priča o nekim svojim događajima. Peva kraće pesmice.

   Ovo je burni razvitak detetovog govora i jezika, te je potrebno pravilno stimulisati ga. Ne bi trebalo podražavati detetov „bebeći“ govor, već mu se obraćati pravilnim rečeničnim strukturama, koje ne bi trebalo da budu predugačke. Takođe, roditelji bi trebalo da imenuju što više pojava i radnji, objašnjavajući ih detetu. Čitanje bajki, pevanje pesmica i kvalitetno formulisana igra će svakako doprineti jezičko-govornom razvoju deteta.