Govorno-jezički razvoj u prvoj godini života

   Šta je zapravo govor, a šta se podrazumeva pod terminom jezik? I koje su to norme razvoja koje su očekivane u prvoj godini života?

  Govor je proces artikulacije, odnosno izgovora glasova. On predstavlja glasovnu komunikaciju, izgovaranje reči i rečenica. Putem govora čovek organizuje svoj unutrašnji i spoljašnji svet i komunicira sa okolinom.

   Jezik je složeniji pojam od govora. Predstavlja sistem znakova, opštenja i sporazumevanja među ljudima.

   Receptivni jezik podrazumeva sposobnost razumevanja jezički oblikovanih poruka, tj. razumevanje pojedinačnih reči, fraza, rečenica, i uočavanje razlike među njima.. 

    Ekspresivni jezik je sposobnost jezičkog izražavanja, proizvodnja jezika, tj. oblikovanje pojedinačnih reči, kombinovanje reči u fraze i rečenice.

    Razvoj govora i jezika počinje odmah po rođenju, tačnije još u intrauterinoj fazi života. Dok je beba ušuškana u maminom stomaku,ona komunicira sa majkom osećajući majčine otkucaje srca, disanje, smirenost, tj. nervozu i odgovara na njih. Na taj način se gradi posebna veza između majke i deteta.

   Da bi se govor i jezik adekvatno razvijali, neophodno je da budu zadovoljeni biološki, socijalni i psihološki faktori. Neophodno je prisustvo očuvanog sluha. Danas je moguće putem neonatalnog skrininga sluha (koji se sprovodi u porodilištu) proceniti da li beba dobro čuje ili ne, već drugog dana od rođenja. Dete od rođenja osluškuje zvukove oko sebe i pronalazi govorni model koji oponaša i vremenom nadgrađuje.

   Iako je doktrina da prvi plač predstavlja detetov prvi udah, on je tokom prvih dana i nedelja osnovni vid komunikacije sa okolinom. Beba putem plača ukazuje na bol, nelagodnost, emocionalnu potrebu za majkom.

   Od prvog meseca beba proizvodi glasove spontano i tada pocinje period vokalizacije. Oko 2. meseca dete se igra jačinom, a između 3. i 4. meseca visinom svog glasa. Socijalni osmeh kao sredstvo komunikacije se javlja između 2. i 3. meseca života, predstavlja momenat kada beba postaje svesna svog okruženja i pravi razliku između sebe i majke. Plačom dete reaguje na neprijatne podražaje iz svog okruženja, a osmehom pokazuje uživanje.

   Između 5. i 9. meseca dete svoje govorne organe koristi za igru i u ovom periodu se javlja se faza brbljanja tokom koje dete imitira ljudski govor. Brbljanje podrazumeva proizvodnju različitih glasovnih skupina i udvojenih slogova (ma-ma, ta-ta, ba-ba, de-de). Mnogi roditelji ovo shvataju kao prve reči. Međutim to je samo detetova želja za komunikacijom i uvod u progovaranje i sposobnost produkcije. reči.

   Oko prve godine javlja se i prva reč kojom dete svesno imenuje neki predmet ili biće. Zapravo, kod neke dece se može javiti i već oko 10. meseca. Uglavnom je ta reč imenica i u početku je sastavljena iz udvojenih slogova (de-de), a kasnije se realizuje kroz različite slogove(de-da). I kroz pojedinačne reči dete komunicira, saopštavajući svoje potrebe i zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo. Ovaj period predstavlja početak tzv lingvističke faze razvoja.